Kupuje čovjek jaja na pijaci. Pita babu:
– Baba što su vam ova jaja sitna, da nisu od prepelice?
A baba će na to:
– Nisu sine, nego su veća od tvojih, pa si ljubomoran.
Dođem ti ja na sajam automobila u Beograd 2017. Godine, sama šetam, sednem u halu, neki stolovi i stolice štanda i prilaze mi 3 momka/čoveka i pitaju da sednu sednu oni, reč po reč, jedva se sporazumeli jer su makedonci jedan je nosio naočare i bio je baš onako lepo obučen, zapamtila sam mu lik ja ti se lepo ispričam sa njima, ustanem i odem 2019. Godine, odem ti ja opet na sajam, prošetam, vratim se u knez, šetam sa društvom idu 3 momka u susret lik sa naočarima me gleda, gledam ja njega, mimoišli se, ja se okrećem, okreće se on, susreću nam se pogledi nismo se zaboravili, svet je baš mali žao mi je što se nismo lepo upoznali.
Ne znam šta mi je činiti. Odgovara mi ovako i da mogu ne bi ništa menjao. Drugim rečima, nemam želju da se ženim. Imam 40 godina, stan u centru Beograda, dobar automobil, radim od kuće i mnogo zarađujem za naše uslove, zdrav sam, nemam poroke. Uživam u slobodi i ne tako kako vi mislite nego da ustajem kad želim, idem gde želim, gledam i slušam šta želim, jedem šta volim i nemam skoro nikakvu odgovornost. Ako se oženim, većina toga otpada i ne fantazirajte da možete da nastavite da živite kao momak kada jednom uđete u brak. Nije fer prema drugoj strani. A ja bi samo da vreme stane i da su svi živi i zdravi i ovako bih mogao večno. Uživam u muzici, filmovima, šetnji, vožnji, hrani, malim dnevnim ritualima, kupovini, čitanju knjiga, časopisa i učenju novih stvari. Ne dugujem nikome ništa, nikoga ne varam, mirno spavam i sve je to rezultat mog dugogodišnjeg rada i planiranja tj odgovornog ponašanja. Jednostavno ne bih menjao ništa.
Skoro sve komšije u zgradi imaju pse. Ta sra*a laju dan i noć, reže, grebu vrata, parket. Ne mogu da se odmorim nikako. Komšije nemaju razumevanja ni za šta i baš ih briga, a komunalnu zabole. Stan je moj i pokušavam ga prodati, ali sporo ide. U poslednje vreme dosta radim od kuće i često noću. Dunem tu i tamo u sonicnu pištaljku. Ljudsko uvo je jedva čuje, ali psi polude! Uvek u različito vreme. Neka nam, zaslužujemo jedni druge.
