Novak Đoković podigao je prethodne noći četvrti pehar na US Openu i došao je tako do 24. grend slema u karijeri i baš zbog tog broja je želio da oda posebnu počast preminulom prijatelju Kobiju Brajant.
Legendarni košarkaš poginuo je u helikopterskoj nesreći pre tri godine u okolini Los Anđelesa, a tokom velikog dijela karijere u Lejkersima upravo je nosio broj “24”, glasi početak sjajne priče na koju donosi Mondo.
Zato je Noletu prije finala na pamet pala sjajna ideja koju je saopštio svom timu, da bi na kraju dobio i posebnu majicu na kojoj su prikazana njih dvojica i poruka: Mamba, zauvijek!
Taj potez oduševio je sve navijače u Njujorku i još jednom je pokazao da Novak Đoković pazi na sve detalje, pa je u govoru svima objasnio i zašto se odlučio na takav potez.
“Kobi mi je bio blizak prijatelj. Često smo pričali o njegovom mentalitetu. Kada je bio povređen, pričao mi je o tom povratku, kako se vratiti na vrhunac. Bio je jedan od ljudi sa kojima sam često pričao o tome, bio je tu da mi pomogne. Pogodila me je njegova smrt, on je nosio dres sa brojem 24 i htio sam na simboličan način da mu se zahvalim”, kazao je Novak Đoković čija se poruka posebno dopala i udovici slavnog košarkaša Vanesi Brajant koja je gledala finale na televiziji i oduševila se na Kobijev pomen.
Interesantno, ovo nije prvi put inače da je Novak Đoković na ovakav način pomenuo Kobija Bjrajanta, pošto je isto bilo i tokom napada na pehar Australijan opena 2020. godine. To je bilo samo nekoliko dana posle pogibije košarkaša, tako da je Nole imao specijalno dizajniranu trenerku sa brojevima “8” i “24”, kada je i zaplakao.
“Svi smo iznenađeni… Bio je jedan od najvećih sportista svih vremena, inspirisao je mene i mnoge druge širom svijeta. Imao sam sreće da imam poseban odnos sa njim deset godina, tako da kad god mi je bio potreban savjet ili podrška, bio je uz mene, bio je moj mentor i prijatelj, tužno je ovo sve što se dogodilo njemu i njegovoj kćerki”, kazao je Novak Đoković tada prije nego što se slomio zbog suza jer mu je Kobi mnogo značio.
Njih dvojica upoznali su se još 2010. godine kada je Novak Đoković bio u poseti Lejkersima i nije dugo treabalo da se razumeju. Ostali su u kontaktu i često se čuli, savjetovali…
“Veoma sam zahvalan što je bio tu za mene, kao podrška. Volim Kobija, ko ga ne voli? On je sjajan čovjek i jedan od najbolji košarkaša, a i uopšte sportista svih vremena”, pričao je Nole koji nikad neće zaboraviti i da je Brajant imao zlata vrijedan savjet za njega kada je donio odluku da operiše lakat koji mu je pravio problem, i zbog kog je skoro odustao od tenisa.
“Novak je prolazio kroz sljedeći proces – ‘fizički nisam tamo gdje sam nekada bio. Kako da se prilagodim’. Pričali smo o tome mnogo, o prihvatanju toga da sportista sebi kaže – ‘nisam ono što sam nekada bio’. Novak je moj čovjek. Imamo sjajnu i dugu prijateljsku vezu”, pričao je Kobi Brajant tokom 2019. godine sećajući se Novakovih problema.
Đoković se mučio sa povredom lakta, išao je na operaciju početkom 2018. godine nakon što je drugi deo 2017. u potpunosti propustio. Međutim, prebrzi povratak na teren je uzeo maha. Izgubio je od anonimusa Danijela Tara u Indijan Velsu, pa u drugom kolu Majamija od Benoe Pera… Šta se sve tada dešavalo prisetila se Jelena Đokovića u razgovoru sa novinarom Grejemom Besindžerom, kada je Nole “digao ruke od tenisa” na 10 dana pre nego što ga je pričao sa Brajantom.
“Rekao mi je ‘Prekidam. Izgubio sam u Majamiju, to je bio težak udarac’. Okupio je sve nas i poručio ‘Drugari, zavšio sam’. Bila sam zbunjena, a onda je Novak rekao Eduardu (Artaldi) da priča sa sponzorima i prenese im da prestaje na šest mjeseci, godinu, možda i zauvijek”, započela je Jelena Đoković i dodala: “Plakali smo i svi su mu govorili ‘Šta radiš? Nije sada vrijeme’, da ne smije da odustane… Onda smo otišli na odmor, hteo je da se izoluje od tenisa i kada kada je to, onda ne želi ni da ga gleda. A ja volim tenis, vodila sam djecu da igram s njima, a onda se Novak pojavio četvrtog dana. Vidio me je kako igram protiv stare mašine za tenis, Stefan se pored takođe igrao… Za njega tenis nije više bio zabavan, htio je da uživa bez priitiska”.
Srećom, Novaka je “brzo prošlo” ono što je osećao u tom trenutku i prihvatio je “mamba mentalitet” zbog koga danas poručuje da želi da se bori i za zlato na Olimpijskim igrama 2028. godine u Los Anđelesu.
“Došao je bez patika, majice, samo u šortsu i rekao ‘Mogu li da dobijem reket’, na šta sam mu odgovorila ‘Ne, ti si napustio tenis. Napusti teren, ovo je naše vreme’. Šalili smo se malo, a Stefan mu je govorio ‘Tata, možeš sada ti’. Uzeo je reket i loptice, servirao nekoliko puta i rekao ‘Hm, ne osećam se loše’. Pitala sam ga da li možemo zajedno da igramo i uradili smo to.” Posljednjeg dana odmora uzeo je adekvatnu majicu za trening i patike i rekao mi ‘Pozvaću Marijana (Vajda) i pitaću ga da se vrati i bude mi opet trener. Odgovorila sam ‘Kako to misliš?’, uz osmeh… Ostalo je istorija”, pričala je tada Jelena Đoković.
Interesantno, Kobi Brajant je bio i veliki teniski fan i bio je oduševljen “svetom trojkom” Rodžer Federer, Rafael Nadal i Novak Đoković, ali nije imao dilemu ko je od njih najveći: “Novak je moj čovjek!”. Uživao je veliki košarkaš u Novakovoj igri, a i njegova košarkaška je i te kako inspirisala Noleta.
“Kobi je bio jako poznat po šampionskom mentalitetu, po neverovatnoj snazi i odlučnosti, hrabrosti kada se lomilo. Preuzimao je odgovornost, bio vođa u svom timu i to ga je svrstalo među najbolje i najlegendarnije košarkaše ikada. Kada su on i njegova ćerka preminuli prije tri godine, to mi je slomilo srce. Bili smo bliski dosta smo pričali. Posebno kada mi je bilo teško, kada sam se vraćao iz povrede, kada sam sabirao misli i pokušavao da se vratim na staze stare slave i tražio motivaciju u sebi. Dosta sam sa njim pričao, dosta vizuelizacije, metoda i stvari koje možeš sebi da kažeš u nekom internom razgovoru i koliko mi imamo moć da vodimo život onako kako želimo”, kazao je Novak na konferenciji za medije i dodao:
“Posebno u sportu. U različitim smo sportovima, on je timski sport igrao, bio je nejverovatan čovjek. Ostavio je takav legat i trag, baš zato što je bio izuzetan čovjek, imao je harizmu, prave vrednosti. Bio je i šampion i njegov Mamba mentality. Bio je u isto vrijeme ljubazan, radostan i veseo kao malo dijete. Nikoga na tom nivou nisam upoznao, osim možda Toma Brejdija koji je tako prijateljski nastrojen. Iskoristio sam priliku danas, prije nedelju dana mi je palo to na pamet da pokažem majicu koju smo dizajnirali sa jednim čovjekom iz Bruklina. Hvala mu što je uspio da završi to. To je jedan omaž Kobiju i svemu što predstavlja. Bio je njegov duh prisutan, još živi u mojim mislima i u mislima mnogih ljudi. To je simbolično sjećanje na njega i na sve što jeste”.
Kurir sport / Mondo
