Udala sam se u subotu, ujutru muž i ja malo duže spavali jer je fešta bila do kasno u noć.Muž se prvi probudio oko pola 11 i kaže meni ode sa jaranom na kafu, a da ja jos malo spavam. I ležala ja do pola 12. Pošto živimo sa svekrvom i svekrvom, ustajem ja, oni piju kafu u dnevnoj. Pozdravim ih, oni ništa.
Kontam, nisu se razbudili. Priđem opet pitam šta ćemo ručku, svekrva okrenu glavu od mene. I vratim se ja u sobu ništa mi nije jasno.
Kad za pola sata eto nje u moju sobu. Kaže da ti kažem nešto: Mi nismo navikli da se u našoj kući spava do 11,mi smo čestita porodica šta će komšije reći, pa da znam za ubuduće, da ustajem ranije. Mužu rekla kaže on ma ignoriši ih, a ja ne znam kako da se ponašam sada.
“Juče sam na autobuskom stajalištu pronašao novčanik u kojem je biloblizu 2.000 eura i pregršt kartica i identifikacionih dokumenata.
Bio sam sam i niko me nije vidio da sam pokupio novčanik… Razmišljao sam da li da pokušam da pronađem vlasnika ili da uzmem novac sebi. Par trenutaka kasnije na stajalištu se pojavio vlasnik novčanika onako sav zabrinut.
Obilazio je stajalište, obzirom da je njegov novčanik bio u mom džepu znao sam šta traži. Nakon par minuta mi je prišao i upitao me da slučajno nisam vidio novčanik ili nekoga prije mene da je taj novčanik pokupio, a ja sam tada…
NASTAVAK
…izvadio njegov novčanik iz džepa i pružio mu ga.
Zgrabio ga je kao da mu je zadnje u životu, izvadio je novac i prebrojao ga ispred mene, a onda je sve vratio u novčanik, okrenuo se i otišao…
NI HVALA MI NIJE REKAO, da ne govorim o nekoj nagradi što sam mu vratio sve dokumente, sve kartice, 2.000 eura KEŠA!!! Da sam znao da je takav čovjek samo bih mu se nasmijao u lice i rekao da nikakav novčanik nisam vidio… SMEĆE OD ČOVJEKA!!!!”
