Ispovijest žene koja je uradila ono što je smatrala da nikad neće – porodila se u kasnim 40im
Imala sam 35 godina kada sam se udala drugi put. Već sam imala sina od 17 godina iz prvog braka i ni na kraj pameti mi nije padalo da opet rađam dijete. Bila sam sva u fazonu: “Sad je došlo mojih pet minuta. Ima da sada živim život. Ima da idem na koncerte, muzeje, pozorišta, da izlazim do kasno sa mužem, da se ljubakam po ulici, da radim sve ono što nisam mogla jer sam sa 18 ostala u drugom stanju i rodila dijete…”
Ali ne lezi vraže – moj novi muž je htio da ima svoje dijete. Uzalud sam mu govorila kako je beba naporan posao, kako će ga noću buditi, kako će nas leđa boleti od ljuljanja i td – on nije odustajao.
I onda sam, zbog njegove velike želje, popustila. Rekla sam mu: “Ok, pokušaću da zatrudnim”, dok sam u sebi vjerovala da nema šanse da dođe do trudnoće jer već imam 40 godina. Moj pogled je bio okrenut ka menopauzi.
Ali, izgleda da moje tijelo nije bilo spremno da se preda starosti, ostala sam trudna veoma brzo.
Trudnoća je bila savršena: zaljubila sam se u sebe i svoj izgled. Muž je bio neverovatno savršen i na sedmom nebu. Svi oko nas su bukvalno aplaudirali govoreći kao smo mi heroji jer smo se usudili na ovaj veliki podvig.
Nesvjesna šta mi to radimo herojski, rodila sam sina koji evo sada već ima godinu dana i 14 kilograma. I sada se sva ozarim kad ga vidim i sa nevjericom znam sebi da kažem – “ej, pa ovo je moje dijete!!!”
Ako sada imaš 36 i kusur godina, evo mog mišljenja o tome zašto je dobro imati bebu sa 40 godina:
1. U 40im vas boli uho za sve dobronamjerne savjete, zavist, tuđa mišljenja i td. Razvili ste ozbiljan zen i sada se osjećate kao supermama.
2. Sada kada imaš bebu moraš biti mlada. Zato u 40im obavezno idem kod frizerke, na manikir, sređujem se maksimalno jer ne želim da neko pomisli da sam baba svom detetu.
3. Starije dijete se rado i s razumijevanjem brine za mlađe dijete. Kad god hoću da izađem na koncert ili bioskop, zovnem sina koji rado dolazi da čuva mlađeg brata.
4. Ne plašim se da li ću se ugojiti. Sada znam da je kilaža promijenljiva stvar. Ako sam se ugojila i smršaću, bože moj.
5. Ljekari vas gledaju drugačije. Sa 18 godina, kada sam rodila svoje prvo dijete, osjećala sam da na mene gledaju kao na balavicu. Sada mi se obraćaju sa poštovanje.
6. Druge mame u parkiću sa pažnjom slušaju šta imaš da im kažeš – jer ti si keva sa iskustvom.
7. Svoje telo poštujem više nego ikad. Ej, sada sam svjesna šta sve može.
8. Dijete je odlična prevencija Alchajmerove bolesti – nema opuštanja, moždane vijuge rade milion na sat.
9. Nema više bespotrebnog žrtvovanja – čim mi neko ponudi pomoć, ja to objeručke iskoristim.
10. Znam prioritete. Ako se brinem o bebi – brinem se o bebi. To znači da ne mogu da stignem da sredim kuću, napravim 5 jela ili ugostim masu ljudi.
A kakva su vaša iskustva o trudnoći u četrdesetim?
(Stil)
